Šta je hiperpigmentacija – I kako je prepoznati

Hiperpigmentacija može biti vrlo uznemirujuća, jer se tamne fleke najčešće pojavljuju na licu, rukama i drugim vidljivim delovima tela koji su bili izloženi sunčevim zracima, a može biti vrlo teško sakriti je.

Hiperpigmentacija nastaje kada na određenim delovima kože dođe do prekomerne proizvodnje melanina.

Hiperpigmentacije su potamneli delovi kože različitog oblika i veličine, u ravni kože, čija boja može biti u rasponu od svetlo braon do crne.

Postoji mnogo tipova hiperpigmentacije, ali sledeći su najčešći:

Pigmentacione fleke kao što su staračke pege nastaju kao posledica izlaganja sunčevim zracima. Zato se uglavnom pojavljuju ne delovima tela koji su često izloženi, kao što su lice, šake i ruke. Obično su u pitanju mali, potamneli delovi kože.

Melazma ili kloazma se često naziva "trudničkom maskom", jer pogađa 90% trudnica. Nastaje kao posledica hormonskih uticaja, kao što su trudnoća i kontraceptivne pilule, i izaziva tamne fleke nepravilnog oblika na licu ili rukama koje mogu biti veoma velike.

Postupalna hiperpigmentacija nastaje kada nakon zarastanja povrede kože ostane ravno područje diskoloracije. Predstavlja čestu pojavu među osobama koje pate od akni, a mogu je izazvati i kozmetički tretmani kao što su dermoabrazija, laserski tretman i hemijski pilinzi.

Postoje i drugi faktori zbog kojih delovi kože mogu potamneti - kao što su mladeži, ožiljci, belezi, sunčane ili aktinične keratoze i rak kože - ali oni se ne smatraju oblicima hiperpigmentacije. Obratite se svom dermatologu ili farmaceutu ako ste zabrinuti zbog neke od svojih tamnih fleka, ili ako su nove, počnu da krvare, svrbe ili promene veličinu ili boju.

Obratite se svom dermatologu ili farmaceutu ako ste zabrinuti zbog neke od svojih tamnih pega, ili ako su nove, počnu da krvare, svrbe ili promene veličinu ili boju.

Hiperpigmentacija nastaje usled prekomerne proizvodnje melanina - pigmenta koji daje prirodnu boju našoj koži, kosi i očima - na pojedinim delovima kože. Tu prekomernu proizvodnju izaziva mnoštvo faktora, ali se glavni mogu povezati sa izlaganjem sunčevim zracima, genetskim faktorima, starosnim dobom, hormonskim uticajima i povredama ili zapaljenjem kože. Saznajte više o uzrocima hiperpigmentacije.

Izlaganje sunčevim zracima je glavni uzrok nastanka hiperpigmentacija, jer upravo sunčeva svetlost podstiče proizvodnju melanina. Melanin deluje kao prirodan filter za zaštitu vaše kože, štiteći vas od štetnih UV zraka, zbog čega ljudi pocrne na suncu. Ali preterano izlaganje sunčevim zracima može poremetiti taj proces i dovesti do pojave hiperpigmentacija.

Kada se tamne fleke pojave, izlaganje sunčevim zracima ih takođe može pogoršati, čineći pege, staračke pege, melazme i postupalne hiperpigmentacije još tamnijim.

Ograničavanje vremena koje provodite na suncu, nošenje zaštitne odeće i korišćenje krema za zaštitu od sunca širokog spektra sa visokim zaštitnim faktorom mogu vam pomoći da smanjite rizik nastanka hiperpigmentacija i sprečite pogoršanje postojećih tamnih fleka.

Hormonski uticaji su glavni uzrok određene vrste hiperpigmentacija poznate kao melazma ili kloazma. Naročito je česta među ženama, jer se smatra da nastaje kada ženski polni hormoni estrogen i progesteron stimulišu prekomernu proizvodnju melanina kada je koža izložena sunčevim zracima.

Melazma je prevashodno posledica ženskih hormona. Pogađa tako velik broj trudnica da je poznata i kao "trudnička maska". Preovlađuje među ljudima sa tamnijom kožom.

Hiperpigmentacije su takođe simptom određenih bolesti, kao što su neke autoimune i gastrointestinalne bolesti, metabolički poremećaji i nedostatka vitamina. Hiperpigmentacije su takođe neželjeni efekat pojedinih hormonskih tretmana, hemoterapijskih lekova, antibiotika, antimalarika, lekova protiv epilepsije i drugih lekova.

Fotokontaktni dermatitis koji izazivaju boje od kane ili tetoviranje može dovesti do pojave hiperpigmentacija.

Pojedini poslovi ili zanimanja takođe su povezani sa hiperpigmentacijama zbog rizika izlaganja sunčevim zracima ili hemikalijama. Ljudi kojima preti dodatni rizik su i baštovani, putari i zaposleni u parfimerijama i pekarama.

Kako joj samo ime kaže, postupalna hiperpigmentacija nastaje nakon povrede ili zapaljenja kože, kao što su posekotina, opekotina, izloženost hemikalijama, akne, ekcem ili psorijaza. Javlja se kada koža ostane tamna i diskolorisana posle zarastanja rane.

Hemijski pilinzi podrazumevaju nanošenje kiselog rastvora na lice, šake ili stopala radi uklanjanja površinskih slojeva kože. Te hemikalije izazivaju stvaranje plikova a zatim i ljuštenje kože, posle čega ostaje nova koža ujednačene pigmentacije.

Laserske terapije imaju praktično isti efekat, ali su obično preciznije, pošto dermatolog ima bolju kontrolu nad intenzitetom tretmana. Podrazumevaju "gađanje" zahvaćenih područja visokoenergetskom svetlošću. Najblaži tretmani deluju samo na epidermis kože (površinski sloj), dok intenzivniji tretmani mogu prodreti do najdubljih slojeva kože.

Ovi dermatološki tretmani mogu biti veoma delotvorni protiv hiperpigmentacije, ali su skupi i relativno invazivni. A pošto mogu da iritiraju ili čak opeku kožu, zapravo mogu izazvati postupalnu hiperpigmentaciju, naročito kod ljudi sa tamnijom kožom.

Poslednjih godina se pojavio niz preparata za negu kože koji se reklamiraju kao sredstva za ublažavanje hiperpigmentacije. Većina se oslanja na jedan od sledećih aktivnih sastojaka za smanjenje proizvodnje melanina i ublažavanje pojave tamnih fleka.

• Doskora, hidrohinon je bio najmoćniji aktivni sastojak za tretman hiperpigmentacije. I dalje je dostupan u nekim preparatima koji se izdaju bez recepta u SAD, ali samo u niskim koncentracijama od 2% ili manje. Hidrohinon takođe može izazvati postupalnu hiperpigmentaciju, jer iritira kožu.
• Arbutin je prirodan izvor hidrohinona i jedan je od ključnih sastojaka preparata za izbeljivanja kože u Aziji. Nije tako jak ili efikasan kao industrijski proizveden hidrohinon, ali nije sasvim bezbedan.

• Kojična kiselina je nusproizvod procesa fermentacije u proizvodnji japanskog pirinčanog vina, sakea. Smatra se relativno bezbednom i prirodnom opcijom, ali je prilično slab inhibitor proizvodnje melanina. U mnogim zemljama je zabranjena.
• Derivati vitamina C su se pokazali relativno efikasni protiv hiperpigmentacije. Često se koriste zajedno sa drugim aktivnim sastojcima.
• Derivati retinske kiseline su se takođe pokazali relativno efikasnim kao tretman protiv hiperpigmentacija. Ali oni istovremeno mogu iritirati kožu i učiniti je osetljivijom na sunčeve zrake, što naravno može pogoršati hiperpigmentacije. Moguća povezanost retinoida i urođenih defekata takođe ukazuje da nisu preporučljivi za trudnice i dojilje.
• Takođe je dokazano da azelaična kiselina posredno utiče na proizvodnju melanina i smanjuje hiperpigmentacije. Ima mali ili nikakav efekat na pege i staračke pege, a može da iritira kožu i izazove upalu.