Šta je hiperpigmentacija i kako je prepoznati

Pigmentacione fleke kao što su staračke pege nastaju kao posledica izlaganja sunčevim zracima. Zato se uglavnom pojavljuju ne delovima tela koji su često izloženi, kao što su lice, šake i ruke. Obično su u pitanju mali, potamneli delovi kože.

Melazma ili kloazma se često naziva "trudničkom maskom", jer pogađa 90% trudnica. Nastaje kao posledica hormonskih uticaja, kao što su trudnoća i kontraceptivne pilule, i izaziva tamne fleke nepravilnog oblika na licu ili rukama koje mogu biti veoma velike.

Postupalna hiperpigmentacija nastaje kada nakon zarastanja povrede kože ostane ravno područje diskoloracije. Predstavlja čestu pojavu među osobama koje pate od akni, a mogu je izazvati i kozmetički tretmani kao što su dermoabrazija, laserski tretman i hemijski pilinzi.

Postoje i drugi faktori zbog kojih delovi kože mogu potamneti - kao što su mladeži, ožiljci, belezi, sunčane ili aktinične keratoze i rak kože - ali oni se ne smatraju oblicima hiperpigmentacije. Obratite se svom dermatologu ili farmaceutu ako ste zabrinuti zbog neke od svojih tamnih fleka, ili ako su nove, počnu da krvare, svrbe ili promene veličinu ili boju.

Melazma je prevashodno posledica ženskih hormona. Pogađa tako velik broj trudnica da je poznata i kao "trudnička maska". Preovlađuje među ljudima sa tamnijom kožom.

Hiperpigmentacije su takođe simptom određenih bolesti, kao što su neke autoimune i gastrointestinalne bolesti, metabolički poremećaji i nedostatka vitamina. Hiperpigmentacije su takođe neželjeni efekat pojedinih hormonskih tretmana, hemoterapijskih lekova, antibiotika, antimalarika, lekova protiv epilepsije i drugih lekova.

Fotokontaktni dermatitis koji izazivaju boje od kane ili tetoviranje može dovesti do pojave hiperpigmentacija.

Pojedini poslovi ili zanimanja takođe su povezani sa hiperpigmentacijama zbog rizika izlaganja sunčevim zracima ili hemikalijama. Ljudi kojima preti dodatni rizik su i baštovani, putari i zaposleni u parfimerijama i pekarama.

Kako joj samo ime kaže, postupalna hiperpigmentacija nastaje nakon povrede ili zapaljenja kože, kao što su posekotina, opekotina, izloženost hemikalijama, akne, ekcem ili psorijaza. Javlja se kada koža ostane tamna i diskolorisana posle zarastanja rane.

• Kojična kiselina je nusproizvod procesa fermentacije u proizvodnji japanskog pirinčanog vina, sakea. Smatra se relativno bezbednom i prirodnom opcijom, ali je prilično slab inhibitor proizvodnje melanina. U mnogim zemljama je zabranjena.
• Derivati vitamina C su se pokazali relativno efikasni protiv hiperpigmentacije. Često se koriste zajedno sa drugim aktivnim sastojcima.
• Derivati retinske kiseline su se takođe pokazali relativno efikasnim kao tretman protiv hiperpigmentacija. Ali oni istovremeno mogu iritirati kožu i učiniti je osetljivijom na sunčeve zrake, što naravno može pogoršati hiperpigmentacije. Moguća povezanost retinoida i urođenih defekata takođe ukazuje da nisu preporučljivi za trudnice i dojilje.
• Takođe je dokazano da azelaična kiselina posredno utiče na proizvodnju melanina i smanjuje hiperpigmentacije. Ima mali ili nikakav efekat na pege i staračke pege, a može da iritira kožu i izazove upalu.