Melazma Prepoznavanje i tretiranje stanja poznatog i kao "trudnička maska"

Melazma je vrsta hiperpigmentacije koja se često javlja kod žena, naročito tokom i posle trudnoće. Javlja se u vidu velikih tamnih područja diskoloracije na licu, mada i drugi delovi tela mogu biti zahvaćeni.

Pigment melanin određuje boje očiju, kose i kože. Određeni unutrašnji i spoljni faktori, kao što su izlaganje suncu, genetika, hormonske promene, upala i starosno doba mogu uticati na proizvodnju melanina. Prekomerna proizvodnja dovodi do pojave hiperpigmentacija, pri čemu nastaju tamne mrlje i neujednačen ten. Nedovoljna proizvodnja - hipopigmentacija - ima suprotan efekat, sa mrljama bez pigmenta na zahvaćenim područja.

Melazma je vid hiperpigmentacija koji se javlja na licu, posebno na obrazima, korenu nosa, čelu i nausnicama i ponekad i na drugim delovima tela izloženim suncu, kao što su podlaktice.

Melazmu izaziva prekomerna proizvodnja pigmenta melanina. Mada ovaj problem obično nastaje kao reakcija na hormonske promene, kao što je trudnoća, kontraceptivne pilule ili terapija nadoknade hormona (TNH) , drugi faktori poput izlaganja UV zračenju, genetske predispozicije, starosne dobi i pojedinih lekova protiv epilepsije takođe mogu imati ulogu.

Melanociti (ćelije koje proizvode melanin, locirane u najdubljem sloju epidermisa) odgovorni su za pojačanu epidermalnu pigmentaciju kod melazme.

U trudnoći endogeni hormoni stimulišu melanocite, podstičući ih da proizvode više melaninskih pigmenata.

Žene koje uzimaju kontraceptivne pilule ili terapiju nadoknade hormona (TNH) takođe mogu dobiti melazmu, jer njihovi organizmi prolaze kroz slične hormonske promene kao one koje nastaju u trudnoći.

Izlaganje UV zračenju je takođe značajan okidač ili faktor koji pogoršava razvoj melazme, pa se preporučuje da ljudi skloni ovom problemu, ili čije porodice imaju predispoziciju za melazmu, izbegavaju sunce i koriste kremu za sunčanje širokog spektra sa visokim zaštitnim faktorom kako bi izbegli stimulisanje proizvodnje pigmenta.

Postoje dve opcije na raspolaganju osobama koje pate od melazme - uklanjanje diskolorisane kože ili regulacija pigmenta.

Kao alternativa za regulisanje boje kože, niz topikalnih medicinskih ili preparata za negu kože takođe je postao dostupan u prethodnim godinama. Oni obično sadrže jedan ili više sledećih sastojaka:

• Hidrokinon 2-4% (isključivo Rx) - moćan agens za izbeljivanje koji je zabranjen u većem delu EU zbog sumnji oko mogućih toksiokoloških rizika. I dalje se, međutim, koristi u SAD. Veća koncentracija (Rx>4%) se izdaje isključivo na recept, dok se slabije koncentracije (>2%) koriste u lekovima koji se izdaju bez recepta.
• Arbutin. je ključni sastojak mnogih azijskih preparata za izbeljivanje i prirodan izvor hidrokinona. Mada je slabiji i manje efikasan od industrijski proizvedenog hidrokinona, postoje slične sumnje u njegovu bezbednost.
• Glikolna kiselina (ili salicilna kiselina) je kiselina koju dermatolozi koriste u hemijskim pilinzima i predstavlja uobičajen aktivni sastojak mnogih topikalnih krema protiv hiperpigmentacije.
• Kojična kiselina. Nusproizvod japanskog pirinčanog vina, sakea, kojična kiselina je bezbedniji, prirodan sastojak, mada sa diskutabilnom sposobnošću inhibicije melanina, i u mnogim zemljama je zabranjena.
• Derivati vitamina C su dokazano relativno efikasni protiv postupalne hiperpigmentacije i često se koriste zajedno sa drugim aktivnim sastojcima.
• Retinoična kiselina se pokazala efikasnom, ali može imati neželjene efekte poput iritacije i povećane osetljivosti na sunce (što je već problem za ljude sa postupalnom hiperpigmentacijom). Kako postoje moguće veze sa urođenim defektima, trudnice ili dojilje ne bi trebalo da koriste retinoičnu kiselinu.

• B-rezorcinol klinički dokazano počinje da ublažava tamne mrlje za samo četiri nedelje. On je veoma snažan inhibitor tirozinaze (enzima koji stvara melanin). Izaziva malo ili nimalo iritacije kože i efikasan je protiv ozbiljnijih vrsta hiperpigmentacije, kao što su melazma i staračke pege.