Štampa
Žena koja gleda kroz prozor

    Razumevanje kože Faktori koji utiču na kožu

    Stanje i izgled naše kože su ključ našeg zdravlja i blagostanja. Kada je stanje kože dobro, ona deluje kao štit našeg tela u odnosu na uticaje stresnih faktora spoljašnje sredine kakvi su iritirajući agensi, alergeni i mikrobi, zatim učestvije u regulaciji telesne temperature, a izgleda i na dodir je glatka, meka, dobro hidtirana i jednako prebojena. Postoje mnogi unutrašnji i spoljašnji faktori koji utiču na stanje i izgled kože. Na primer, zbog narušene barijerne funkcije kože, preosteljiva koža je mnogo podložnija iritacijama nego koža čije stanje je dobro izbalansisrano. Na neke faktore ne možemo uticati, ali na mnoge možemo. Pažljivom negom štitimo kožu i dugo održavamo njen mladalački izgled.

    UNUTRAŠNJI (ENDOGENI) FAKTORI

    Unutrašnji faktori koji utiču na kožu obuhvataju genetiku, hormone i specifična stanja kao što su dijabetes.

    Genetika

    Majka koja drži bebu u naručju
    Vaša genetika određuje vaš tip kože.
    Lice starije žene sa plavom kosom
    Genetika određuje i biološko starenje kože.

    Genetika osobe utvrđuje njen tip kože (normalna, suva, masna ili kombinovana) i utiče na opšte stanje kože.

    Genetika i biološko starenje kože


    Genetika određuje biološko starenje kože koje karakteriše:

    • Opadanje regeneracije i obnove ćelija.
    • Smanjeno lučenje lojnih i znojnih žlezda.
    • Propadanje vezivnog tkiva, tako da je koža u manjoj mogućnosti da vezuje vodu i gubi čvrstinu.
    • Propadanje elastičnih vlakana, što za rezultat ima smanjenu elastičnost kože.

    Biološko starenje kože ne treba mešati sa prevremenim starenjem kože koje uzrokuju spoljašnji faktori i na šta može da se utiče.

    Predispozicije za nastanak kožnih bolesti kao što su atopijski dermatitis, psorijaza i ihtioza su, takođe, utvrđene genetikom. Na primer, oni rođeni sa genetskim nedostatkom filagrina (proteinom koji se nalazi u koži) imaju kožu sa slabijom barijernom funkcijom i skloni su osetljivoj koži i atopijskom dermatitisu. Sa takvom predispozicijom, koža može lakše da se iziritira stresom ili pogorša spoljašnjim uticajima. Stoga, krucijalno je sprovoditi odgovarajući režim nege kože. Pročitajte više u odeljku o suvoj koži i atopijskom dermatitisu.

    Takođe, postoje neka oboljenja - kao što su dijabetes i bubrežna insuficijencija - koja mogu da utiču na stanje kože.

    Žena koja češe nogu
    Mnogi spoljašnji faktori mogu da utiču na kožu i dovedu do pojave kožnih bolesti.

    Hormoni

    Žena koja dodiruje bradu gledajući se u ogledalo
    Hormonalne promene mogu da utiču na kožu i dovedu do pojave akni.
    Trudnica koja dodiruje stomak
    Trudnoća može da uzrokuje hiperpigmentaciju i utiče na ravnotežu hidratacije kože.

    Hormoni, i promena njihovih nivoa, može da ima značajan uticaj na kožu:

    • Hormonalne pojave mogu da uzrokuju pojavu akni u pubertetu.
    • Tokom trudnoće, hormoni mogu da podstaknu povećanje proizvodnje melanina i dovedu do hiperpigmentacije poznate kao melazma.
    • Nivoi ženskog estrogena opadaju kao deo biološkog procesa starenja, a posebno nakon menopauze. Estrogen ima pozitivan efekat na održanje uravnotežene vlažnosti kože i njegovo opadanje vodi do strukturalnih promena i atrofije kože povezane sa starenjem.

    SPOLJAŠNJI (EGZOGENI) FAKTORI

    Postoje mnogi spoljašnji faktori koji utiču na zdravlje kože. Ti faktori su određeni životnom sredinom oko nas, našim sveopštim zdravstvenim stanjem i izborom načina života koji vodimo.

    Klima i životna sredina

    UV zračenje
    Slobodni radikali su agresivni molekuli, odgovorni za procese oksidacije u tkivima organizma i dovode do oštećenja ćelija. Zdrava koža sadrži antioksidanse koji je štite tako što neutrališu slobodne radikale.

    U epidermu, se ovi slobodni radikali uglavom stvaraju pod uticajem UV zraka. U normalnim uslovima, i pri ograničenoj izloženosti UV zracima, zaštitni mehanizmi kože su manje ili više sposobni da se izbore. Ako je međutim izloženost dugotrajna, zaštitni mehanizmi kože su oslabljeni. Ona postaje osetljiva i sklona oboljevanju. Godine izlaganja suncu bez zaštite vode do hroničnih oštećenja uzrokovanih svetlošću, a sa tim i do preranog starenja kože. UV zraci mogu posebno štetno uticati na kožu sklonu rozacei jer je usled njene narušene barijerne funkcije olakšan prodor čime reaktivnost postojećih nervnih vlakna biva pogoršana.

    Pročitajte više o efektima izlaganja suncu i kako da zaštite kožu od sunca.

    Žena koja štiti lice od sunca
    Neprekidno izlaganje suncu dovodi do stvaranja slobodnih radikala što može da oslabi zaštitne mehanizme kože.
    Žena u zimskoj odeći
    Hladno vreme može da dovede do isušivanja kože.
    Ruke pod slavinom
    Koristite toplu, a ne vrelu vodu. Vrela voda može irititati kožu.

    Temperatura
    Ekstremne temperature, kao i nagle promene temperature utiču na kožu.

    Kada je hladno koža reaguje skupljanjem krvnih sudova da bi telo zaštitila od prevelikog gubitka toplote. Kada niske temperature dugo traju, smanjuje se lučenje lojnih žlezda i dolazi do isušivanja kože. Pročitajte više o suvoj koži.

    U toploj i vlažnoj sredini (na primer u tropskim zemljama ili u sauni) znojne žlezde stvaraju mnogo više znoja, ostavljajući kožu vlažnom i sjajnom, a u nekim uslovima i sklonom aknama.

    Sredina sa manje vlage, kakva je na primer u avionskim kabinama ili čak nastala pod dejstvom centralnog grejanja, može dovesti do dehidratacije kože što vodi nastanku povećane osetljivosti.

    Neka stanja kože, na primer rozacea, mogu takođe biti izazvana visokim temperaturama. To je i jedan od razloga zašto se za umivanje, pranje ruku i kupanje preporučuje upotreba tople pre nego vruće vode.

    Hemijski uticaji

    Agresivni proizvodi
    Rekacija kože je blago kisela, njena pH vrednost je između 4,7 i 5,75. Agresivna sredstva za čišćenje (kakav je natrijum lauril sulfat) prevazilaze neutralizaciju za koju je koža prirodno sposobna, oštećujući ćelijske strukture i narušavajući barijernu funkciju spoljašnjeg sloja epiderma. Kao rezultat toga koža se isušuje i postaje osetljiva ili čak preosetljiva.
    Kada je koža osetljiva ona je podložna infekcijama i upalnim stanjima kod oboljenja kakva su atopijski dermatitis ili rozacea. Osetljiva koža (koju karakteriše oslabljena barijerna funkcija) i preosetljiva koža (koja dodatno ima i hiperaktivna nervna vlakna) su posebno sklone isušivanju i štetnom dejstvu agresivnih proizvoda.

    Određeni hemijski pilinzi mogu imati slično dejstvo, stoga je važno razgovarati sa dermatologom da biste proverili da li je određena procedura prikladna za Vašu kožu. 

    Nekim ljudima posebno smetaju agreasivni proizvodi:

    • Mala deca i starije osobe: mlada i stara koža su manje otporne zato što aktivnost lojnih žlezda ili još uvek nije u potpunosti razvijena ili je u opadanju. Pročitajte više u odeljku o koži u različitim starosnim dobima.
    • Oni koji se izlažu hemikalijama na radnom mestu: profesije kao frizeri, zidari i industrijski radnici su u stalnom kontaktu sa deterdžentima, rastvaračima, lakovima i bojama i svim supstancama koje su štetne za kožu.
    • Ljudi koji imaju preosetljivu kožu: Preosetljivu kožu karakteriše narušena barijerna funkcija i preterano reaktivna nervna vlakna u epidermu. Agresivni proizvodi mogu oštetiti barijernu funkciju kože i izazvati reakciju nervnih vlakana koja se tu nalaze što dovodi do neprijatnih osećaja u koži.

    Pročitajte više o tome kako da negujete kožu tela i lica i o važnosti odabira pravog preparata za negu kože.

    Koža čela koja se ljušti
    Agresivne hemikalije i pilinzi kože mogu da oštete pH ravnotežu kože.
    Vikleri u kosi
    Osobe koje rade sa hemikalijama moraju da vode posebnu brigu o svojoj koži.

    Previše često pranje
    Previše često tuširanje ili pranje, predugačko i sa vodom koja je pretopla, vodi gubitku prirodnih vlažećih faktora kože i površinskih lipida. Koža se isušuje i postaje gruba. Pročitajte više o nezi kože tela i svakodnevnoj rutini nege kože lica.

    Žena koja pije lekove
    Poznato je da je suva koža neželjeno dejstvo pojedinih lekova i medicinskih terapija .
    Žena koja pije čašu vode
    Takođe je važno piti dosta vode, posebno za starije osobe.

    Ishrana

    Uravnotežena ishrana može pomoći u održavanju kože zdravom. Malo je istraživanja o najboljoj hrani za zdravu kožu, ali:

    • Voće, povrće, cela zrna i nemasni proteini (riba umesto mesa) su dobri za kožu.
    • Ishrana bogata vitaminom C i sa malo masti i ugljenih hidrata može da pomogne u podmlađivanju kože. 
    • Hrana bogata antioksidansima čini se da ima zaštitna svojstva. To obuhvata: žuto i narandžasto voće i povrće (npr. šargarepa i kajsija), borovnice, zeleno lisnato povrće (npr. spanać), paradajz, grašak, pasulj i sočivo, ribu (posebno losos), orahe. 
    • Ishrana koja isključuje određenu grupu hrane i njene nutritivne vrednosti nije u potpunosti dobra za zdravlje kože. Preporučljivo je, međutim, da se ograniči unos slatkiša i mlečnih proizvoda Takođe je važno piti dosta vode, posebno za starije osobe.

    Ne postoji jasna povezanost između ishrane i uzroka nastanka akni.

    Terapijske mere
    Pojedini lekovi (npr. hemoterapija, diuretici, laksativi i lekovi za smanjenje masti koji se koriste za lečenje kardiovaskularnih bolesti) i medicinske terapije (npr. radioterapija i dijaliza) mogu da učine kožu osetljivijom i sklonijom isušivanju.

    Način života

    Zdravi izbori načina života mogu da pomognu u odlaganju prirodnog procesa starenja i spreče kožne probleme:

    Kontrolisanje stresa
    Nekontrolisan stres može da učini kožu osetljivijom i dovede do problema uključujući akne. Stres treba konstrolisati: smanjenje posla, izdvajanje vremena za zabavne aktivnosti i tehnike relaksacije mogu da pomognu.

    Vežbanje
    Redovno vežbanje ima pozitivan uticaj na zdravlje kože, kao i opšta fizička aktivnost.

    Spavanje
    Dobro prospavana noć pruža celom organizmu šansu da se regeneriše i na taj način doprinosi obnovi kože.

    Ostavljanje pušenja
    Pušenje je najveći izvor oštećenja kože slobodnim radikalima. Pušenje čini kožu starijom i doprinosi nastanku bora na sledeće načine:

    • Sužavanjem malih krvnih sudova u unutrašnjim slojevima kože. To smanjuje krvotok i troši kiseonik i nutrijente iz kože kao što su vitamin A. 
    • Oštećivanjem kolagena i elastina: vlakana koja daju koži njenu jačinu i elastičnost.

    Žena u joga pozi
    Kontrolisanje stresa može da unapredi zdravlje kože.
    Žena koja spava
    Dobro prospavana noć će pružiti ćelijama kože šansu da se obnove.