Melasma megjelenése az arcon

Melazma Prepoznavanje i tretiranje stanja poznatog i kao "trudnička maska"

Melazma je vrsta hiperpigmentacije koja se često javlja kod žena, naročito tokom i posle trudnoće. Javlja se u vidu velikih tamnih područja diskoloracije na licu, mada i drugi delovi tela mogu biti zahvaćeni.

Znakovi, uzroci i dostupni tretmani melazme

Pigment melanin određuje boje očiju, kose i kože. Određeni unutrašnji i spoljni faktori, kao što su izlaganje suncu, genetika, hormonske promene, upala i starosno doba mogu uticati na proizvodnju melanina. Prekomerna proizvodnja dovodi do pojave hiperpigmentacija, pri čemu nastaju tamne mrlje i neujednačen ten. Nedovoljna proizvodnja - hipopigmentacija - ima suprotan efekat, sa mrljama bez pigmenta na zahvaćenim područja.

Melazma je vid hiperpigmentacija koji se javlja na licu, posebno na obrazima, korenu nosa, čelu i nausnicama i ponekad i na drugim delovima tela izloženim suncu, kao što su podlaktice.

  • Epidermalna melazma pogađa gornji sloj kože, uz braon hiperpigmentaciju sa dobro definisanim ivicama.
  • Dermalna melazma pogađa dublji nivo dermisa i karakterišu je plavo-sive tačke.
  • Mešovita melazma (kombinacija epidermalne i dermalne) ispoljava se u vidu braon-sivog pigmenta. Zbog dubine melaninskih pigmenata kod dermalne i mešovite melazme, ove vrste može biti teže tretirati.

Melazma se najčešće javlja kod žena - muškarci čine samo 10% slučajeva - pogađajući do 90% trudnica.

Iz tog razloga je takođe poznata kao "trudnička maska" (ili kloazma). Mada su sve etničke grupe pogođene, ljudi sa tamnijom kožom su joj skloniji. Za razliku od staračkih pega, melazma se može sama povući nakon porođaja, ili ako je unos estrogena smanjen.


Krupan plan ženskog obraza sa melazmom
Melazma se javlja u vidu tamnih područja diskoloracije, između ostalog na licu.
Trudnica sa jednom rukom na stomaku
Tokom trudnoće endogeni hormoni stimulišu proizvodnju melaninskih pigmenata.

Za svaku pigmentnu promenu koja počne da menja veličinu, oblik, boju, ili svrbi ili krvari, neophodno je posetiti dermatologa kako bi se isključila mogućnost maligniteta.

Šta izaziva melazmu?

Melazmu izaziva prekomerna proizvodnja pigmenta melanina. Mada ovaj problem obično nastaje kao reakcija na hormonske promene, kao što je trudnoća, kontraceptivne pilule ili terapija nadoknade hormona (TNH) , drugi faktori poput izlaganja UV zračenju, genetske predispozicije, starosne dobi i pojedinih lekova protiv epilepsije takođe mogu imati ulogu.

Melanociti (ćelije koje proizvode melanin, locirane u najdubljem sloju epidermisa) odgovorni su za pojačanu epidermalnu pigmentaciju kod melazme.

U trudnoći endogeni hormoni stimulišu melanocite, podstičući ih da proizvode više melaninskih pigmenata.

Ilustracija hiperpigmentacije
Tirozinaza je enzim koji stvara melanin i u slučajevima gde proizvodnja melanina nije inhibirana, javljaju se tamne mrlje.

Žene koje uzimaju kontraceptivne pilule ili terapiju nadoknade hormona (TNH) takođe mogu dobiti melazmu, jer njihovi organizmi prolaze kroz slične hormonske promene kao one koje nastaju u trudnoći.

Izlaganje UV zračenju je takođe značajan okidač ili faktor koji pogoršava razvoj melazme, pa se preporučuje da ljudi skloni ovom problemu, ili čije porodice imaju predispoziciju za melazmu, izbegavaju sunce i koriste kremu za sunčanje širokog spektra sa visokim zaštitnim faktorom kako bi izbegli stimulisanje proizvodnje pigmenta.

Kakvi tretmani postoje za melazmu?

Postoje dve opcije na raspolaganju osobama koje pate od melazme - uklanjanje diskolorisane kože ili regulacija pigmenta.

Uklanjanje

Uklanjanje - laserskom terapijom, intenzivnim pulsirajućim svetlom ili hemijskim pilingom - briše ćelije hiperpigmentisane kože kako bi se regenerisala nova koža bez hiperpigmentacije. Može biti skupo, invazivno i zapravo pogoršati stanje. U moguće neželjene efekte spadaju upala, iritacija i osećaj pečenja.

Laserske terapije (Fraxel, Erbium YAG) i Intenzivno pulsirajuće svetlo (IPL)
Precizniji od hemijskih pilinga, laserske terapije i tretmani intenzivnim pulsirajućim svetlom koriste ciljana visokoenergetska svetla na zahvaćenim područjima. On brišu hiperpigmentirane ćelije na površini (epidermis) ili dubljem nivou (dermis), zavisno od ozbiljnosti simptoma.

Hemijski pilinzi, npr. AHA
Kod hemijskih pilinga, dermatolog nanosi kiseli rastvor (glikolnu kiselinu AHA)) radi tretiranja zahvaćenih područja kože. Obično nastaju plikovi, koji se potom oljušte i otkrivaju kožu bez nesavršenosti.

Lice žene podvrgnuto laserskoj terapiji
Laserska terapija je moguć tretman hiperpigmentacije. Pitajte svog dermatologa za više informacija.
Hemijski piling se nanosi na žensko čelo.
Hemijski pilinzi naneseni na zahvaćenu kožu pomažu otkrivanju kože bez nesavršenosti.

Regulacija

Kao alternativa za regulisanje boje kože, niz topikalnih medicinskih ili preparata za negu kože takođe je postao dostupan u prethodnim godinama. Oni obično sadrže jedan ili više sledećih sastojaka:

  • Hidrokinon 2-4% (isključivo Rx) - moćan agens za izbeljivanje koji je zabranjen u većem delu EU zbog sumnji oko mogućih toksiokoloških rizika. I dalje se, međutim, koristi u SAD. Veća koncentracija (Rx>4%) se izdaje isključivo na recept, dok se slabije koncentracije (>2%) koriste u lekovima koji se izdaju bez recepta.
  • Arbutin. je ključni sastojak mnogih azijskih preparata za izbeljivanje i prirodan izvor hidrokinona. Mada je slabiji i manje efikasan od industrijski proizvedenog hidrokinona, postoje slične sumnje u njegovu bezbednost.
  • Glikolna kiselina (ili salicilna kiselina) je kiselina koju dermatolozi koriste u hemijskim pilinzima i predstavlja uobičajen aktivni sastojak mnogih topikalnih krema protiv hiperpigmentacije.
  • Kojična kiselina. Nusproizvod japanskog pirinčanog vina, sakea, kojična kiselina je bezbedniji, prirodan sastojak, mada sa diskutabilnom sposobnošću inhibicije melanina, i u mnogim zemljama je zabranjena.
  • Derivati vitamina C su dokazano relativno efikasni protiv postupalne hiperpigmentacije i često se koriste zajedno sa drugim aktivnim sastojcima.
  • Retinoična kiselina se pokazala efikasnom, ali može imati neželjene efekte poput iritacije i povećane osetljivosti na sunce (što je već problem za ljude sa postupalnom hiperpigmentacijom). Kako postoje moguće veze sa urođenim defektima, trudnice ili dojilje ne bi trebalo da koriste retinoičnu kiselinu.

Veoma efikasan sastojak u smanjenju proizvodnje melanina - i glavni sastojak linije Eucerin Even Brighter - je B-rezorcinol ili butil rezorcinol
  • B-rezorcinol klinički dokazano počinje da ublažava tamne mrlje za samo četiri nedelje. On je veoma snažan inhibitor tirozinaze (enzima koji stvara melanin). Izaziva malo ili nimalo iritacije kože i efikasan je protiv ozbiljnijih vrsta hiperpigmentacije, kao što su melazma i staračke pege.
Ilustracija inhibicije tirozinaze B-rezorcinolom
Inhibicija tirozinaze B-rezorcinolom reguliše sintezu melanina.

Kao i topikalni medicinski tretmani, postoje još neke stvari na koje treba obratiti pažnju pri tretiranju melazme.

Da bi se sprečila dalja hiperpigmentacija, preporučuje se da osobe sklone melazmi koriste kreme za zaštitu od sunca širokog spektra sa visokim zaštitnim faktorom svakog dana, kao deo svakodnevne rutine čišćenja i nege.

Potrebno je vreme da bi tretman počeo da deluje - nedelje pre nego dani - pa budite strpljivi, dosledni i uporni.

Žena nanosi kremu na obraze
Preporučuje se redovna upotreba Eucerin Even Brighter Dnevne ili Noćne kreme.
Žena koristi Eucerin Even Brighter Korektor
Za precizno nanošenje može se koristiti Eucerin Even Brighter Korektor.

Razgovarajte sa svojim dermatologom ili farmaceutom ako su bilo koje od vaših tamnih mrlja nove, promenjenog izgleda ili deluju drugačije u poređenju sa vašim ostalim mrljama.