Uopšteno o aknama – Simptomi, uzroci i rešenja

Acne vulgaris je najrasprostranjenije kožno oboljenje u visokorazvijenim industrijskim zemljama. Obično počinje u toku puberteta, u skladu sa hormonskim promenama, а može trajati i u odraslom dobu. Oko 80-90% mladih je u određenoj meri pogođeno ovim problemom, a 20-30% njih će potražiti lekarsku pomoć. Sve veći broj odraslih, naročito žena, takođe ima akne kasnije tokom života.

Kod pojave akni, koža postaje masna i nastaju otvoreni i zatvoreni komedoni (miteseri i beli komedoni) na licu, a često i na vratu, ramenima, grudima i leđima. U umerenim i ozbiljnijim slučajevima, koža postaje crvena i pojavljuju se upaljene papule i pustule. Akne mogu izazvati emocionalni stres, biti dosadno uporne i mogu  dovesti do postupalne hiperpigmentacije (PIH) i/ili trajnih ožiljaka.

Postupalna hiperpigmentacija je ravno područje diskoloracije na koži i predstavlja reakciju kože na zapaljenja kao što su akne ili ekcem, posebno kod ljudi sa tamnijim tenom. Vremenom može
izbledeti, ali dermatološki tretmani i postupci protiv pigmentacije mogu pomoći.

Pročitajte više o hiperpigmentaciji.

Rozacea, poremećaj preosetljive kože, ima mnogo zajedničkog sa aknama, papulama (čvorićima) i pustulama (gnojanicama), i slično izgleda. Međutim,  nasuprot aknama, kod rozacee nema zapušenih pora, koža je mnogo češće suva nego masna i promene ne ostavljaju ožiljke.

Pročitajte više o preosetljivoj koži. 

01 Seboreja
To je prekomerno lučenje sebuma. Fiziološki, lojne žlezde luče masnu supstancu poznatu kao sebum, koja služi za podmazivanje kose i kože.

Proizvodnju sebuma može podstaći niz problema, kao što su hormoni, klimatski uslovi, određeni lekovi i genetika.

Poremećeno lučenje sebuma takođe može izazvati seboreični dermatitis, rasprostranjeno zapaljenje kože kod kojeg se bele ili žućkaste ljuspice formiraju na masnim delovima, kao što su koža glave ili unutrašnjost uva. Pročitajte više o seboreičnom dermatitisu.

02 Hiperkeratoza

Hiperkeratoza (ili hiperkeratinizacija) je zadebljanje spoljnog sloja kože (stratum corneum). Neredovno ljuštenje mrtvih, rožnatih ćelija kože (korneocita) blokira kanal lojne žlezde i narušava ili prekida izlučivanje sebuma.

Kada koža proizvodi višak sebuma (seboreja) i mrtve ćelije ostanu na koži (hiperkeratoza), oni se mogu nakupiti oko folikula dlake i zajedno stvoriti mekan čep. Taj čep može izazvati oticanje zida folikula i stvaranje zatvrenog (belog) komedona ili, ako je čep blizu površine, otvorenog komedona (mitesera).

03 Bakterijska kolonizacija
Bakterije koje obično bezopasno žive na koži (propionibakterije) se gomilaju i mogu potom kolonizovati začepljene folikule, izazivajući papule, pustule, nodule ili ciste.

04 Zapaljenje
Posledica je crvena i zapaljena koža. U težim slučajevima akni, zid folikula puca u kasnoj fazi zapaljenja. Lipidi, masne kiseline, korneociti, bakterije i fragmenti ćelija se oslobađaju, izazivajući dodatna duboka zapaljenja u okolnom tkivu.

Ukoliko još nije jasno da li su simptomi vezani za akne ili ne, test kože bi mogao dati odgovor. Potražite dermatološki savet od lekara ili drugog specijaliste za kožu.

Pročitajte više o medicinskim terapijama akni.
Pročitajte više o nemedicinskim terapijama akni.
Pročitajte više o preosetljivoj koži.

Smatra se da geni takođe utiču na rizik od nastanka akni. Stoga, ako su oba roditelja imala akne, postoji veća verovatnoća da će i njihovo dete imati taj problem.

Slično tome, ako su jedan ili oba roditelja imali akne u odraslom dobu, postoji veća verovatnoća da će i njihovi potomci imati akne u odraslom dobu.

Lekovi. Određeni lekovi, kao što su steroidi i litijum, su poznati kao okidači akni kod nekih ljudi.

Postoji mnoštvo mitova o aknama, od kojih mnogi nepravedno "krive" osobu koja ima taj problem - na primer, da je uzrok akni prljava koža, loša higijena ili loša ishrana, ili da su akne zarazne.
Pored toga što su netačni, ovi mitovi mogu prouzrokovati nepotrebnu patnju osoba koje možda već imaju nisko samopouzdanje. Dermatolozi su obučeni da razdvoje činjenice od fikcije.

Pročitajte više o medicinskim terapijama akni.
Pročitajte više o nemedicinskim terapijama akni.

Smatra se da hormoni imaju ulogu u stvaranju akni, zbog čega se akne najčešće javljaju kod tinejdžera (mada ljudi svih uzrasta mogu dobiti akne). Porast androgena i kod dečaka i kod devojčica u
pubertetu podstiče lojne žlezde da luče više sebuma nego što je koži potrebno.

Pored količine hormona koji cirkulišu po telu, pojačana osetljivost lojnih žlezda je takođe značajna za razvoj akni.

Većina slučajeva akni spotano nestane nakon puberteta. Ipak, potrebni su efikasni tretmani da bi se sprečio nastanak trajnih ožiljaka.

Lojne žlezde su naročito osetljive na hormone, pa se akne u odraslom dobu mogu pojaviti kod žena sa hormonski izazvanim stanjima, kao što je sindrom policističnih jajnika. Psihološki stres takođe može biti okidač akni kod odraslih žena.

Bakterije. Kod ljudi sa kožom sklonom aknama, prekomerna proizvodnja sebuma stvara idealno okruženje u kojem inače bezopasne bakterije akni (Propionibacterium acnes) mogu da se namnože. To dovodi do zapaljenja i stvaranja crvenih ili gnojnih bubuljica.

To se ne dešava, kako glase neki mitovi, zato što osobe koje pate od akni ne vode računa o higijeni. Naprotiv, preterano čišćenje agresivnim preparatima će pre iritirati kožu.

Iako nisu uzročnici akni, neke stvari dokazano pogoršavaju simptome:

• ishrana suviše bogata određenim ugljenim hidratima (mnogo šećera i belog brašna)
• prekomerna konzumacija kravljeg mleka i mlečnih proizvoda (sa izuzetkom sira)
• pušenje
• šminka koja začepljuje pore
• komedogeni prparati za negu kože

Važno je potražiti savet dermatologa u ranim fazama akni, pa čak i kada su simptomi blagi, jer efikasan medicinski tretman može sprečiti pogoršanje bolesti i posledice kao što su ožiljci.

Takođe bi se trebalo pridržavati nekih opštih pravila:

• Koristite mlaku vodu i odgovarajuće sredstvo za čišćenje (previše topla i previše hladna može pogoršati akne).
• Pustite bubuljice da zacele prirodno (ceđenje ih može pogoršati i dovesti do ožiljaka).
• Koristite isključivo nekomedogene preparate za negu kože.
• Koristite nekomedogenu šminku.
• Skinite šminku pre spavanja.

Iako ne postoji 'lek' za nečistu i kožu sklonu aknama, medicinska i nemedicinska terapija može biti veoma efikasna u sprečavanju nastanka novih bubuljica i ožiljaka.

U zavisnosti od težine stanja nečiste i kože sklone aknama, oni koji od nje pate mogu koristiti preparate za čišćenje, toniranje i negu kao što je Eucerin DermoPure linija, može im biti propisana  medicinski terapija, kao što je terapija retinoidima ili oralnim antibioticima, ili kombinacija oba. Poznato je da neki oblici medicinske terapije  kao neželjeno dejstvo imaju isušivanje kože, što se može poboljšati dodatnom negom pomoću preparata za vlaženje kože.  

Svakodnevna rutina nege takođe treba da uključi preparate za zaštitu od sunca koji su posebno formulisani za masnu i kožu sklonu aknama, kao što je Eucerin Oil control za zaštitu masne kože od sunca SPF 30 ili SPF 50+. Kao što sprečava štetno dejstvo UVA i UVB zraka, on pruža biološku zaštitu ćelije i jedinstvenu tehnološku inovaciju kontrole sebuma pomoću L-karnitina i  pigmenata za upijanje masnoće.

Pročitajte više o medicinskim terapijama akni
Pročitajte više o nemedicinskim terapijama akni
Pročitajte više o liniji Eucerin DermoPure
Pročitajte više o zaštiti lica od sunca