Štampa

Atopijski dermatitis na licu Prepoznavanje i borba protiv simptoma upalnih stanja

Atopijski dermatitis je veoma često kožno oboljenje koje se pojavljuje na licu i telu, gde je koža često suva i sklona iritaciji. Osobe koje pate od ovog oboljenja prijavljuju dve faze. Neaktivnu fazu (koja se takođe naziva "interval") kod koje je koža lica suva i sklona iritaciji, ali se simptomi mogu držati pod kontrolom, i aktivnu fazu, poznatu i kao "upalna" faza, u kojoj se javljaju upala i svrab. Tokom upalnog stanja može biti neophodna dodatna nega, uz upotrebu kozmetičkih preparata za negu i/ili farmaceutskih tretmana.


ZNAKOVI & SIMPTOMI

ŠTA JE ATOPIJSKI DERMATITIS?

Atopijski dermatitis (poznat i kao atopijski ekcem) je hronično kožno oboljenje koje pogađa bebe, decu i odrasle - na telu i licu. Karakterišu ga suva, iritirana koža koja svrbi i koja postaje zadebljana i može da ispuca, a ponekad i krvari. Nije utvrđen jedinstven uzrok, ali osobe sa ovim problemom imaju manjak vlažnosti kože i narušen metabolizam masnih kiselina, što dovodi do poremećaja barijerne funkcije kože.

Ilustracija kože sa simptomima atopijskog dermatitisa.
1. Narušena barijerna funkcija kože olakšava prodor mikroorganizama
2. Aktiviranje ćelija imuniteta, zapaljenje
3. Svrab
Crvena i ljuspasta koža
Koža može delovati suvo, blago ljuspasto i ružičasto tokom neaktivnih faza atopijskog dermatitisa.

Oko 10%  svetske populacije (između 10-20% dece i 2-5% odraslih je ugroženo) a broj slučajeva raste. U suštini, u poslednjih 30 godina broj pacijenata je porastao za 200-300%. 

Atopijski dermatitis je najčešći kod beba i dece. 90% pacijenata ima simptome pre navršene 5 godine, a 80% do navršene druge godine. Dokazi upućuju da je neznatno više pacijenata ženskog pola nego muškog i to je predominantno oboljenje razvijenog sveta.

Atopijska koža prolazi kroz dve faze: neaktivnu (ili „normalnu") i aktivnu (ili „upalu").

Tokom neaktivne faze koža lica može biti suva do vrlo suva, ispoljiti blago perutanje, biti ružičaste do crvene boje a zahvaćena područija  - najčešće obrazi, poglavina, čelo, predeli oko okčiju i iza ušiju mogu imati male zalečene rascepe. 

Teža faza, i fizički i psihološki, je faza upale, kada oni koji pate osećaju blagi do intenzivni svrab, a koža lica je crvena do jarko crvena, neujednačena i otečena, ozleđena, peruta se, čak i blago krvari.

Suvoća, svrab i zapaljenje su takođe simptomi preosetljive kože. Kod preosetljive kože suvoća je praćena nevidljivim ali neprijatnim osećajima u koži. Pročitajte više o preosetljivoj koži.

Ako niste sigurni oko prepoznavanja svojih simptoma, potražite savet lekara ili dermatologa.


UZROCI & OKIDAČI

POTENCIJALNI UZROCI I OKIDAČI ATOPIJSKOG DERMATITISA

Još nije utvrđen jedinstven uzrok, mada se smatra da niz faktora doprinosi atopijskom dermatitisu.

Na primer:

  • Postoje dokazane veze između atopijskog dermatitisa, polenske kijavice i astme, a dokazi pokazuju da ako jedan ili oba roditelja pate od jednog ili svih ovih problema, postoji veća verovatnoća da će njihovo dete imati atopijski dermatitis. Zapravo, ako oba roditelja imaju atopičnu kožu, postoji šansa od 60-80% da će je i njihovo dete imati. Deca nasleđuju manjak filagrina od roditelja, zbog čega njihovoj koži nedostaje prirodna vlažnost.
  • Geografska lokacija može igrati značajnu ulogu u nastanku bolesti. Njena rasprostranjenost upadljivo pogađa zapadni svet i broj slučajeva je znatno veći u gradovima nego na selu. Hladna podneblja takođe povećavaju rizik. Na primer, jamajčanska deca koja odrastaju u Londonu (gde je zagađenost velika, a temperature relativno niske) imaju dvaput veću verovatnoću dobijanja atopijskog dermatitisa nego ona koja žive na Jamajci.
  • Postoje određeni dokazi da starost majke kada rodi dete direktno utiče na rizik od pojave atopične kože kod deteta - što je majka starija, to je verovatnoća veća.
Žena izduvava nos.
Ako roditelji pate od polenske kijavice ili astme, deca mogu dobiti atopijski dermatitis.
Automobili u saobraćaju.
Mesto prebivanja i geografska lokacija uopšte, mogu igrati veliku ulogu u nastanku atopijskog dermatitisa.

Ovi patogeni faktori dovode do suve kože sa narušenom barijernom funkcijom.

Kada se osobe koje pate od ovog oboljenja češu, oštećuju
barijernu funkciju kože i ostavljaju slojeve ispod površine izložene bakterijskoj infekciji i uticajima spoljne sredine, kao što su iritansi, alergeni i zagađenje.


DOPRINOSEĆI FAKTORI

DODATNI DOPRINOSEĆI FAKTORI

Postoji niz drugih tekstura i hemikalija koje mogu doprineti ili pogoršati postojeće simptome, kao što su:

  • odeća ili tkanine - naročito vuna i najlon
  • određene namirnice - mlečni proizvodi, orašasti plodovi, ljuskari itd.
  • alkoholna pića
  • alergije na kućne grinje, prašinu ili polen
  • deterdženti za pranje
  • formaldehid
  • duvanski dim

Kao i emocionalni okidači koji mogu uticati na simptome, u koje spadaju:

  • stres
  • nesanica
  • znoj

Pročitajte više o faktorima koji utiču na kožu.

Žena ispija čašu crvenog vina.
Konzumiranje alkoholnih pića može pokrenuti simptome atopijskog dermatitisa.
Žena u pozi razmišljanja - sa rukom na čelu.
Stres može biti okidač simptoma atopijskog dermatitisa.

REŠENJA

KONTROLISANJE SIMPTOMA ATOPIJSKOG DERMATITISA TOKOM UPALNOG STANJA

Iako ne postoji "lek" za atopijski dermatitis, simptome aktivnih i neaktivnih faza moguće je ublažiti kozmetičkim preparatima za negu i farmaceutskim preparatima.

Emolijenti

Tokom neaktivnih faza, emolijenti (ili sredstva za održavanje vlažnosti) moraju se koristiti redovno i dosledno svakog dana. Ove kreme, losioni i ulja sadrže visoku koncentraciju ulja pa održavaju kožu mekom, vlažnom i zaštićenom od iritanasa iz spoljašnje sredine. Pošto je koža hidrirana, manje svrbi i postoji manja verovatnoća oštećenja barijerne funkcije češanjem.

Među sastojke koji se često nalaze u emolijentima spadaju:

  • Omega-6 masne kiseline iz ulja noćurka i ulja semena grožđa. One umiruju i hrane obolelu kožu, istovremeno obnavljajući prirodnu barijernu funkciju kože.
  • Likokalkon A (ekstrakt iz korena sladića). On je prirodni protivupalni antioksidant koji ublažava crvenilo i upalu.

Aktivna nega

Tokom upalnih stanja neophodna je aktivnija nega kako bi se ublažilo zapaljenje i svrab. Farmaceutski preparati često sadrže kortikosteroide, jer su veoma efikasni i brzodelujući u ublažavanju svraba kod teških upalnih stanja. Međutim, hidrokortizon nije dugoročno održiv izbor -naročito za bebe i decu -pošto produžena upotreba može istanjiti kožu. Takođe se ne može nanositi na veće površine kože i njegova efikasnost se smanjuje stalnom upotrebom.

Lekar sa stetoskopom oko vrata koji zapisuje nešto.
Preporučuju se poseta dermatologu kada se jave upalna stanja.
Žena rukom dodiruje lice.
Moguća je upotreba hidrokortizona za ublažavanje akutnih simptoma atopijskog dermatitisa. Međutim, ne preporučuje se dugotrajna primena, pošto hidrokortizon može istanjiti kožu.

Eucerin AtopiControl Acute Krema za akutnu negu ima negujuća svojstva koja značajno poboljšavaju izgled kože tokom upalnih faza i omogućava manju upotrebu hidrokortizona tokom upalnih stanja. AtopiControl Acute Krema za akutnu negu nije lek i ne bi trebalo da se koristi kao zamena za lek.

Dnevna nega atopijskog dermatitisa lica

Osobe koje pate od ovog oboljenja mogu promeniti neke životne navike kako bi ublažili neprijatne simptome.

Na primer:

  • Održavanje niskih temperatura - naročito tokom noći. Znojenje izaziva iritaciju i svrab.
  • Čuvanje krema i masti u frižideru, jer ohlađeni emolijenti pružaju dodatno olakšanje svraba.
  • Vođenje dnevnika o spoljnim i faktorima ishrane, kako bi se utvrdili eventualni okidači.
  • Odmor na klimatski osetljivim lokacijama kao što su Severno more, Atlantik, Mrtvo more, Sredozemno more ili visoke planine.
  • Upražnjavanje joge ili meditacije radi smanjenja stresa.
  • Tapkanje umesto češanja kože. Mada oba umiruju kožu, tapkanje ne oštećuje barijernu funkciju kože.
  • Održavanje dečijih noktiju kratkim i ravnim kako bi se umanjilo oštećenje izazvano češanjem.
  • Nošenje pamučnih rukavica tokom noći kako bi se sprečilo češanje lica u snu.
  • Tuširanje umesto kupanja, na temperaturi od najviše 32° i ne previše često.
  • Utapkajte vodu  dok koža ne postane skoro sasvim suva, a odmah potom nanesite kremu ili losion.
  • Izbegavanje iritanase kao što su grubi sunđeri.
Žena zapisuje u svoj blok.
Pokušajte da vodite računa o svom životu - zapisivanje vremena javljanja simptoma i okolnosti može pomoći izbegavanju okidača.
Žena se tušira.
Tuširanje je preporučljivije od kupanja - ali na temperaturi ne višoj od 32°.

Ako niste sigurni kako da kontrolišete simptome, molimo potražite savet lekara ili dermatologa.