Razumevanje kože – Na različitim delovima tela

Koža je najveći organ na telu, ali nije sva koža ista. Struktura kože i način na koji se ponaša blago se razlikuje u odnosu na to gde se nalazi na našem telu. Ne dobija ni sva koža isti tretman. Neki predeli tela, na primer ruke i lice, su izloženiji od drugih delova spoljašnjim silama kao što su sunce i proizvodi za čišćenje. Pametna nega kože bi trebalo da se odnosi razlićito prema različitim potrebama kože na celom telu.

Koža na licu, glavi, pazuhu, rukama i nogama se malo razlikuje od kože na ostatku naših tela.

Lice je najuočljiviji deo našeg tela. Stanje i izgled kože lica je glavni indikator sveopšteg zdravlja, a ima i značajnu ulogu u samopouzdanju. Problemi sa kožom lica i znaci starenja na licu su veoma primetni i mogu da izazovu stid i utiču na samopouzdanje osobe. Kao korisnici, želimo da održavamo kožu lica u najboljem stanju i iz tog razloga je lice fokus tolikih istraživanja nege kože i tolikog broja preparata za negu kože.

Kao i sva koža, koža lica ima važnu ulogu kao barijera prema spoljašnjem svetu. Ali, za raliku od kože na većem delu tela, gotovo je uvek u direktnom kontaktu sa elementima kao što su sunce i UV zraci. Koža lica je posebno tanka i osetljiva, pa je stoga podložna starenju. Pročitajte više u odeljku o opštem starenju kože.

Koža oko očiju je čak tanja i nežnija, pa joj je potrebna odgovarajuća nega. Epidermis (spoljašnji slojevi kože) je uobičajeno debljine od oko 0,1 mm, a oko očiju se kreće od 0-0,05 mm debljine.

Koža lica, i njeno stanje, razlikuje се od osobe do osobe, ali postoje 4 glavna tipa kože - normalna, suva, masna i kombinovana. Saznajte više u odeljku o tipovima i stanjima kože i uradite naš test kože kako biste utvrdili svoj tip kože.

Koža na našim glavama, skalp, bogata је krvnim sudovima i sadrži više folikula dlake i lojnih žlezdi od bilo kog drugog dela tela.

Lojne žlezde su uvek povezane sa folikulima dlake. One na površini kože proizvode sekret bogat lipidima, poznat kao sebum, koji zajedno sa drugim epidermalnim lipidima formira hidrolipidni film koji štiti površinu kože i pomaže u zdravoj proizvodnji kose. Pročitajte više u odeljku o strukturi kože.

Zdrava kosa je indikator našeg sveopšteg zdravlja i, kao koža lica, blisko je povezana sa time kako se osećamo po pitanju sebe - odatle koncept "dan dobre frizure" i "dan loše frizure". Kosa koju vidimo na glavi je stablo, a ispod površine kože se nalaze koreni kose koji su učaureni u folikul dlake. Ovi folikuli, napravljeni od vezivnog tkiva u dermalnom sloju kože, hrane kosu i pomažu njenom rastu.

Povećan broj folikula i žlezda na koži glave, zajedno sa činjenicom da ima posebnu floru kože, čine naš skalp posebno podložnim na određene poremećaje kože. Važno je da pružimo našoj koži glave specifičnu nežnu negu kako bi se poboljšala proizvodnja zdrave dlake i sveukupno zdravlje i dobar osećaj.

Koža ispod pazuha je posebno osetljiva, jer se u ovom predelu koža tare o kožu i može biti bez svetla i vazduha duže vreme. Koža pazuha je, takođe, često podložna grubom brijanju ili hemikalijama u preparatima za uklanjanje dlaka, kao i nekim dezodoransima i antiperspirantima.

Ali koža ispod pazuha je najčešće povezana sa znojenjem. Ljudi imaju otprilike 1,6-4 miliona znojnih žlezda po celom telu, a najgušće su raspoređenje na pazuhu, dlanovima ruku i tabanima na nogama. Postoje dve vrste znojnih žlezda:

• Zlezde sa spoljašnjim lučenjem: koje se nalaze svuda po telu.
• Apokrine žlezde: koje su koncentrisane na pazuhu, genitalnim regijama i grudima.

Apokrine žlezde, koje se aktiviraju tokom puberteta, proizvode znoj koji je bogat proteinima i privlači bakterije.

Pazuh je mračno, vlažno mesto gde se lako razvijau bakterije. PH vrednost na većini mesta na koži je oko 5,5. Taj prirodni kiseli sloj, poznat kao kiseli omotač,
pomaže u zaštiti od bakterija. Koža na pazuhu ima pH vrednost 6,5. Ovo značajno smanjenje kiselosti je čini podložnijom na razvoj bakterija. Dok se bakterije metabolišu (raspadaju), proizvode supstancu jakog mirisa. Kako pazuh sprečava da ove supstance isparavaju, može doći do pojave neprijatnog telesnog mirisa. Pročitajte više u odeljku o znojenju.

Ruke su ljudske alatke i njihova koža je značajno drugačija od ostale kože na telu. Koža na dlanovima je, takođe, potpuno drugačija nego na nadlanicama:

Koža na dlanovima i vrhovima prstiju i palcu:

• ima debeo i robustan rožnati sloj
• bogata je masnim i vezivnim tkivom
• dobro je obložena tkivom neosetljivim na pritisak
• bez dlaka je i bez lojnih žlezdi
• ima veliku gustinu znojnih žlezda
• ima manjak prirodnih vlažećih faktora

Koža na nadlanicama:

• jedva da ima masnog tkiva
• posebno je tanka
• ima samo nekolicinu tankih dlaka

Malo ili nimalo dlaka ukazuje da je broj lojnih žlezda mnogo manji nego na ostalim delovima tela.

Folikul dlake, odakle dlaka raste, prate lojne žlezde i na taj način su odgovorne za proizvodnju sebuma koji koži obezbeđuje lipide i neke od komponenti koje vezuju vlagu. Ruke, tako, imaju manje lipida i u manju mogućnosti vezivanja vlage od drugih delova tela.